Psihologija morala
Vrsta: Maturski | Broj strana: 15 | Nivo: Gimnazija, Kragujevac

SADRZAJ
Moralnost-psihicka funkcija coveka I psihologija morala
MORALNO RASUDJIVANJE
Forma moralnog rasudjivanja
Sadrzaj moralnog rasudjivanja
MORALNO PONASANJE
Poremecaji moralnosti
POREMECAJI MORALNOG RASUDJIVANJA
Nezrelo moralno rasudjivanje
Bezosecajno moralno rasudjivanje
POREMECAJ MORALNOG DELANJA (PONASANJE)
Svest
Inteligencija ili razum
Nagoni
Emocije (osecanja)
Volja
Osecanje duznosti
PSIHOLOGIJA MORALA
Superego (nad Ja svest)
Moralnost-psihicka funkcija coveka i psihologija morala
Errare humanum est.
Gresiti je ljudski.
Ciceron
Moralnost-Moralnost kao psihicka funkcija je sposobnost coveka da sam sebi izrice norme kojih sei pridrzava i da sam sebe kaznjava za nepridrzavanje tih normi. Instanca u covekovoj licnosti nadlezna za realizaciju moralnosti je Superego . Oruzje superego je griza savesti kojom jedinka zabranjuje i kaznjava odredjeno ponasanje. Medjutim Superego ima i funkciju da pohvaljuje i nagradjuje pozitivno i prihvatljivo ponasanje i formiranje vrlina, jer on daje uputstva “kako valja nesto ciniti’. Moralnost se sastoji iz moralnog rasudjivanja i moralnog ponasanja.
A. MORALNO RASUDJIVANJE podrazumeva misaoni proces pomocu koga se donose odredjeni moralni sudovi, moralne odluke ili moralni zakljucci. Da bi neki sud, odluka ili zakljucak bili moralni moraju da se odnose na moralnu situaciju ili moralnu dilemu, a ova je u vezi sa socijalnim odnosima i tice se ocene dobro ili rdjavo, odnosno ispravno ili neispravno. Moralna situacija uvek iskljucuje medjuljudske odnose i implikuje odredjeno moralno misaono opredeljenje. U moralnoj situaciji ili dilemi zahteva se primena odgovarajuce moralne norme, a osoba treba da je svesna tog zahteva. U moralnom misljenju vaznu ulogu igraju moralni principi kao sto su:pravda, uzvratnost, covekoljublje i td. Moralno rasudjivanje moze da se podeli na formu i sadrzaj.
1. Forma moralnog rasudjivanja- podrazumeva nacin na koji se donosi neki moralni sud, motive koje jedinka ukljucuje prilikom analize odredjene mpralne situacije i pomocu kojih se opredeljuje za odredjeni moralni sud. Postoje dva oblika zrelog moralnog rasudjivanja tj. dve zrele orijentacije u procesu moralnog rasudjivanja koje usmeravaju jedinku u pravcu donosenja neke moralne odluke. To su: rasudjivanje vodjeno emocijama i kognitivna orijentacija vodjena internalizovanim principima.
a)Rasudjivanje vodjeno emocijama. Ovaj model rasudjivanja podrazumeva da jedinka ima: ać- razvijenu skalu emocija koja su od znacaja za moralnost: saosecanje, prastanje, empatski potencijal, altruisticki potencijal, solidarnost. Pokazuje da se osoba opredeljuje vise “srcem”, narocito ukazuje na: bć-posedovanje sposobnosti za unutrasnju sankciju u vidu grize savesti, odnosno osecanje krivicešbez koje nema zrele moralnostić.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]